ZANIMLJIVOSTI O POZNATIM LICNOSTIMA

MIHAIL JURJEVIC LJERMONTOV (1814-1841)

Slavni ruski pesnik, bio je izuzetno teska licnost i za njega su biografi pisali da je od detinjstva ispoljavao odredjene vidove nastranosti. Celog zivota bio je nepoverljiv, zatvoren u sebe, prezirao je druge ljude i bio strasno usamljen zbog toga, ali ukoliko bi neko pokusao da udje u taj njegov svet odgovarao je neuracunljivim postupcima punim besa i mrznje. Ni on sam nije mogao dokuciti sebe, ali je tvrdio da je beskrajno nesrecan jer, plaseci se podsmeha, nikada se nije usudio da iskaze svoja najdublja i najlepsa osecanja, pa su ona zamrla, a sam je postao, kako je govorio, moralna nakaza. Kada je drugi put bio proteran na Kakvaz, uvredjen i ljut na ceo svet, zavadio se sa svojim drugom iz garnizona i izazvao ga na dvoboj u kome je i poginuo.


FRIDRIH SILER (1759-1805)

Jedna od najplemenitijih figura cele svetske knjizevnosti, bio je nasledno slabe i trosne gradje sklone tuberkulozi. Njegova majka i dve sestre, pa i jedan od njegovih sinova umrli su od ove bolesti. Sam Siler je 31 godinu bio potpuno zdrav, da bi jedne zime dobio upalu pluca, koja je uzrokovala hronicne posledice i povremene recidive do kraja njegovog zivota. Bolest je uzela hronican, tuberkulozni tok, a godinu dana pred smrt nastalo je novo pogorsanje, posle cega su sledila sve cesca koja su uzdrmala njegovu ionako slabu konstituciju. Aprila 1805. godine dobija groznicu i posle desetak dana teske bolesti, sa cestim pomracenjem svesti i povremenim poboljsanjima, umire.


EDGAR ALAN PO (1809-1849)

Cuveni pisac i stvaralac, bio je prilicno labilna i nestalna licnost. Vec u ranoj mladosti poceo je dosta da pije i alkoholizam ga je pratio do kraja zivota. Dve godine pred smrt zdravlje mu naglo popusta i sve vise upada u delirijume i sve cesce ga hvata manija gonjenja. U Baltimoru, gde je drzao predavanja, pao je u nesvest, na ulici i prenet je u bolnicu gde je ubrzo, posle teskih kriza delirijum tremensa, umro.


FRIDRIH VELIKI (1712-1786)

Kralj Pruske, cuven po svom vojevanju, patio je od razlicitih psihickih i fizickih bolesti. Veoma krhke gradje tesko je podnosio vojne kampanje koje je vodio, tako da je rano fizicki ostario. Patio je od gihta i drugih tegoba, a slabo zdravlje je uticalo na njegovu psihu. Postao je osobenjak, povucen i pomalo nesretan. Poprimio je razne negativne osobine, kao sto je tvrdicluk, koji je prerastao u psihopatsko ponasanje. U svom zivotu, zbog cicijasluka nosio je svega tri odela.


SER VINSTON CERCIL (1874-1965)

Cuveni Britanski "Ko je ko" (Who's Who) je najduze i najvise pisao o ser Vinstonu Cercilu. Od pocetnih 18 redova iz 1899. godine (kad je Cercilu bilo 25 godina) u godini svoje smrti, 1966, slavni politicar, vojnik i drzavnik je dostigao cak 211 redova. To znaci da je on punih 67 godina imao svoju odrednicu u publikaciji, posvecenoj iskljucivo zivim licnostima. Ser Vinston je imao najduzi staz medju britanskim parlamentarcima. On je od 1900. do 1964. neprekidno bio poslanik u Donjem domu, odnosno od svoje 26. godine pa sve do pred smrt. U tom dugom i plodnom periodu on je vise puta bio clan vlade, i to kao ministar unutrasnjih poslova, rata, mornarice, municije, finansija i cak dva puta predsednik vlade (1940-45. i 1951-55).


VIKTOR IGO (1802-1885)

Najkraca korespodencija je registrovana izmedju francuskog spisatelja Viktora Igoa i njegovih izdavaca Hersta i Bleketa, 1862. godine. Dok je pisac bio na odmoru, zeleo je da sazna kako ide prodaja njegovog novog romana 'Les Miserables' (Jadnici). Izdavacima je samo napisao '?', a oni su mu odgovorili '!'.