Mihajlo Dedic, Nebojsa Ivanovic, "PREGLED ARHIVSKIH FONDOVA I ZBIRKI ISTORIJSKOG ARHIVA LESKOVAC"

Sve do 1954. godine podrucje Leskovca i okoline bilo je bez ustanove i sluzbe koja bi organizovano, sistematski i zakonskim propisima radila na zastiti, prikupljanju, sredjivanju i obradi registraturskog materijala i arhivske gradje. Predlog sa obrazlozenjem i potrebu za osnivanjem Arhiva podneo je na sednici opstinskih odbornika Gradske opstine u Leskovcu tadasnji predsednik Srba Milenkovic. Predlog je jednoglasno usvojen aktom br. 8693/54 i dostavljen Savetu za prosvetu i kulturu Narodne Republike Srbije u Beogradu. Resenjem Saveta za prosvetu i kulturu NR Srbije od 18. avgusta 1954. godine, br. 6035/I, odobreno je osnivanje Istorijskkog arhiva u Leskovcu pod nazivom Gradska drzavna arhiva za grad Leskovac i srezove: leskovacki, vlasotinacki i jablanicki. Ovim resenjem odluceno je da gradske opstine finansiraju rad gradske arhive. Ustanova je pocela sa radom 1. decembra 1954. godine. Za prvog upravnika postavljen je Velimir Nikolajevic, ucitelj, resenjem Narodnog odbora Gradske opstine Leskovac - Sekretarijata za prosvetu i kulturu br. 25044 od 24. novembra iste godine. Za ime Velimira Nikolajevica vezani su poceci razvoja zastite arhivske gradje na ovim prostorima. Na pocetku rada Arhiv je bio ustanova sa skromnim i ogranicenim prostorom, kadrovima i finansijskim mogucnostima. Bio je smesten u jednoj gimnazijskoj prostoriji od dvadesetak kvadratnih metara. Tako se Arhiv odmah suocio sa teskocama. Radnici nisu bili dovoljno strucni za obavljanje poslova, smestajnog prostora nije bilo dovoljno. Uz to, svuda na terenu nailazilo se na nerazumevanje za zastitu arhivske gradje. To je bilo vreme kada je glavni zadatak Arhiva bio da preuzme sto vise gradje sa terena, smesti je i obezbedi joj makar i minimalne uslove za njeno sredjivanje, trajno cuvanje i koriscenje.

Besplatan download knjige...