dr Zivan Stojkovic, Hranislav Rakic "STO GODINA POLJOPRIVREDNE SKOLE U LESKOVCU 1904-2004."

Posle oslobodilackih ratova protiv Turske 1876-1878. godine, leskovacki kraj je usao u sastav samostalne srpske drzave, najpre knezevine, a zatim kraljevine. Za prve dve decenije zivota u slobodnoj zemlji trebalo je savladati mnoge teskoce u privrednom i kulturno-prosvetnom razvoju. Leskovac je dobio prvu tekstilnu fabriku 1884. godine, a za to vreme vec je pet godina radila Gimnazija osnovana samo godinu dana posle konacnog oslobodjenja od Turaka. Kako se moglo i ocekivati, promene u poljoprivrednoj proizvodnji bile su spore. Poljoprivredna ustanova u Leskovcu formirana je 1885. godine i dobila je ime "Drzavna ekonomija". Na prostranoj utrini zvanoj "Mira", severno od Leskovca koju su presecali reka Veternica i drzavni put, razorano je prvih pet ha za Drzavnu ekonomiju. Utrina Mira je do tada bila pasnjak za stoku iz Leskovca i sela Vinarca. U Leskovcu nije bilo domacinstva bez nekoliko grla krupne stoke. Bivoli su bili vodeca vrsta, a po njihovom broju cenilo se bogatstvo i naprednost domacinstva. Cuveni su bili bivoli porodice Djorkovski. Gradski bivolar-pastir je, pocev od zeleznicke stanice, svakoga jutra sakupljao stoku i gonio na utrinu radi ispase. Iz tog vremena poznat je spor oko svojine utrine Mira. I opstina Leskovac i opstina Vinarce su je prisvajali. Spor je resen posto je kmet opstine leskovacke Bunic otisao za Carigrad, i od izvesne spahinice, vlasnice, dobio pismeno da ona utrinu poklanja Opstini leskovackoj. Iste godine kada je utrina razorana na toj povrsini podignute su i prve ekonomske zgrade: stala za pet grla krupne stoke, svinjac za 10 grla, kos za kukuruz sa cupom za inventar. Od goveda gajila se rasa busa, konji bosanske rase i domaca sviwa siska. Drzana su uglavnom muska priplodna grla radi razmnozavanja ovih rasa na podrucju Leskovca i okoline.

Besplatan download knjige...