mr Vladimir Vuckovic "CRKVA SVETOG VAZNESENJA GOSPODNJEG
U VELIKOM KRCIMIRU (1169-1950) EPARHIJA NISKA"
Vise godina ovaj - mozda najstariji hram u celoj Niskoj eparhiji
- bio je prepusten zubu vremena, lopovima, razbojnicima i raznim
avanturistima koji su u svojim beslovesnim pohodima za materijalnim
vrednostima znatno ostetili hram. Tako je crkva Sv. Vaznesenja
Gospodnjeg ostala potpuno zaboravljena na padinama Suve planine,
bez obzira sto predstavlja jedan od najstarijih dokaza srpskog
postojanja i opstanka na ovim nemirnim prostorima. Kada je takav
odnos bio prema hramu, sta ocekivati za njegovu arhivu? Stari,
iskusni i nacionalno svesni svestenik Krsta Popovic opravdano
je verovao da je u njegovoj kuci ova arhiva najsigurnija, svestan
cinjenice da bi joj sudbina bila neizvesna ako bi kojim slucajem
dopala u ruke "oslobodilaca" i predstavnika novih ateistickih
vlasti posle Drugog svetskog rata.
Krsta Popovic je preziveo ovaj rat i video na samom njegovom
pocetku kako su komunisti 1941. godine, u njegovoj, ali i ostalim
parohijama Niske eparhije palili opstinske (drzavne) i crkvene
arhive. Pri tom, silom su terali narod da prisustvuje, objasnjavajuci
takav cin kao oblik borbe protiv "trule i reakcionarne" vlasti
- kako su komunisti nazivali monarhisticki sistem vladavine.
Kucu svestenika Krste Popovica posle rata retko ko je pominjao,
a pravo narodno blago - crkvena arhivska gradja, uredno slozena
od strane svestenika Popovica - ostala je nedirnuta. Zbog neadekvatnih
uslova u kojima se dugo nalazila, ipak je veliki deo ove arhive
ostecen. Posle toliko godina nebrige, arhiva je ugledala svetlost
dana.
Celokupna obradjena materija arhivske gradje velikokrcimirske
crkve podeljena je na tri dela.
Prvi deo obuhvata istorijat hrama, pri cemu je kao najvazniji
izvor koriscen letopis crkve Sv. Vaznesenja Gospodnjeg, koji
je neostecen pronadjen medju arhivom. Nije poznato kada je letopis
pisan, niti se zna ime letopisca. Podatak o tome nije pronadjen
ni u licnoj arhivi svestenika Krste Popovica koji je svaki dokument
uredno zavodio i revnosno cuvao (licna arhiva svestenika Krste
Popovica deo je ukupne pronadjene crkvene arhive). Letopis obuhvata
prilicno dug vremenski period - od nastanka crkve 1169. godine,
pa sve do sredine 20. veka, zbog cega je nezahvalno baviti se
bilo kakvim pretpostavkama o njegovom autoru. Pisan je citko,
jasnom cirilicom, a dogadjaji su opisani veoma precizno. Dve
cinjenice su vrlo znacajne: crkva Sv. Vaznesenja Gospodnjeg
u Velikom Krcimiru potice iz prednemanjickog perioda (1169)
i u njoj je mesec dana boravio pecki patrijarh Arsenije Jovanovic
Sakabenta 1728. godine, ostavivsi svoj potpis - jedan od ukupno
28 sacuvanih potpisa u srpskim hramovima u kojima je boravio.
Pored letopisa, korisceni su i drugi dostupni istorijski izvori
kako bi se sto sveobuhvatnije prikazala istorija ovog, veoma
starog i skoro potpuno zaboravljenog hrama Niske eparhije.
Posto je u prvom delu prevashodno koriscen letopis crkve, u
drugom delu rada sistematizovana je i obradjena celokupna ostala
gradja crkvene arhive.
Tako se u ovom delu govori o dogadjajima s kraja 19. i pocetka
20. veka. Najvise obradjenih dokumenata sacuvano je iz perioda
Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata i svedoce o radu crkve
na pomoci srpskoj vojsci, drzavi i narodu. Posebno treba istaci
i da su parohijani ove crkve ovencani ratnom slavom jednog od
najboljih pukova srpske kraljevske vojske iz Prvog svetskog
rata - Drugog pesadijskog puka "Knez Mihajlo" Moravske divizije
prvog poziva. Ova slavna generacija Srba prosla je tezak ratni
put, o cemu je njihov duhovni otac i paroh - svestenik Krsta
Popovic ostavio tragove u crkvenoj arhivi.
Iz sacuvanih dokumenata moze se jos videti i zajednicki rad
srpske drzave i crkve u teskim ratnim vremenima Prvog svetskog
rata, poratnoj obnovi, ali i duhovnom jacanju pravoslavnih vernika.
Poseban znacaj imaju dokumenta koja se odnose na pisanu komunikaciju
niskih vladika Domentijana i Dositeja sa podrucnim svestenstvom,
prilikom cega je svestenik Krsta Popovic u arhivi sacuvao primerak
svakog dokumenta. Takodje je obradjena i prepiska samog svestenika
Popovica koju je vodio sa drzavnim organima, posebno u ratnim
vremenima na pocetku 20. veka, ali i kasnije, sve do 1941. godine.
Zbog toga bi se i moglo reci da rad predstavlja mali doprinos
istoriji Niske eparhije, Srpske pravoslavne crkve u celini,
kao i skroman doprinos rasvetljavanju odnosa srpske drzave i
crkve s kraja 19. i pocetka 20. veka.
Treci deo cine besede svestenika Krste Popovica, koje je on
pisao i sacuvao u originalu. Predstavljaju posebno dragocenu
gradju, posto se besede velikih pravoslavnih teologa mogu naci
prilicno lako - sto je i dobro u ovom vremenu kada se narod
srpski pod teskim uticajem komunizma otudjio od Boga - ali besede
seoskog svestenika koji je delio sudbinu naroda, pravo su bogatstvo
i prilicna retkost. Iz ovih beseda vidi se, na primer, kako
se svestenik Krsta Popovic revnosno pripremao za propoved prilikom
vecih crkvenih praznika. Takodje se moze videti i kako je poucavao
narod veri pravoslavnoj, hriscanskoj nauci, saopstavajuci to
prostim, razumljivim, narodnim jezikom. U njima je - pored teoloskih
znanja - sadrzano ogromno zivotno iskustvo seoskog svestenika
koji je celog zivota sa svojim parohijanima delio tesku sudbinu
opstanka, posebno u vremenima u kojima je srpski narod bio duhovno
i bioloski ugrozen.
Ono sto se moze nedvosmsileno uociti je cinjenica da je hram
Sv. Vaznesenja Gospodnjeg sa celokupnom crkvenom arhivom preziveo
tri teska istorijska perioda u kojima je cela Jugoistocna Srbija
(a posebno zaplanjski kraj) postradala u svakom pogledu. Prevashodno
je to tursko ropstvo, zatim dve bugarske okupacije (1915-1918),
(1941-1944) i nakon toga - vladavina komunizma. I Turci i Bugari
i komunisti imali su slican i veoma jasan cilj: denacionalizaciju
srpskog naroda na njegovim prirodnim, istorijskim i etnickim
prostorima. Velika brana (mozda i jedina) bili su upravo ovakvi
hramovi kao sto je crkva Sv. Vaznesenja Gospodnjeg u Velikom
Krcimiru na Suvoj planini.
Besplatan download knjige...
