Hranislav Rakic, dr Zivan Stojkovic "ISTORIJSKI ARHIV U LESKOVCU
1954-2004"
U vreme kada je Knezevina Srbija, sredinom XIX veka, uveliko
izgradjivala svoju drzavnost, Srpsko uceno drustvo je 1846.
godine pokrenulo ideju o cuvanju pisane gradje koja se tada
uglavnom nalazila u raznim ustanovama kao sto su crkve, manastiri,
cehovi, ali i u privatnom posedu. Jos od zavrsetka Francuske
revolucije drzave su osnivale sredisne drzavne arhive i arhivska
gradja se koristila kao istorijski izvor. Tako arhivi od pocetka
XIX veka nisu bili samo spremista arhivske gradje nego i ustanove
u kojima se ona prikupljala, sredjivala, cuvala i koristila
u naucne svrhe. Medjutim, burna istorija Srbije u drugoj polovini
tog veka, ratovi za konacno oslobadjanje od turske vlasti i
pocetak izgradjivanja samostalne drzave onemogucili su realizaciju
ideje Srpskog ucenog drustva. Zato je Narodna skupstina Kraljevine
Srbije tek 2. decembra 1898. godine donela Zakon o Drzavnoj
arhivi, a za prvog drzavnog arhivara bio je postavljen dr Mihajlo
Gavrilovic. Drzavna arhiva bila je zasebno drzavno nadlestvo,
pod upravom i nadzorom ministra prosvete, a njen zadatak bio
je da sakuplja, sredjuje i cuva dokumenta od opsteg znacaja
i istorijske vrednosti. Imala je politicki, istorijski, administrativni
i zakonodavno-sudski odeljak. Drzavni arhivar - upravnik po
polozaju je bio izjednacen sa redovnim profesorom univerziteta,
a u radu mu je pomagao odbor od deset clanova koji su, na predlog
ministra prosvete, postavljani kraljevim ukazom. Pored upravnika,
u Drzavnoj arhivi su radili i sekretar, tri pisara, jedan pripravnik
i jedan posluzitelj. Ona je bila smestena u privatnoj zgradi
u Beogradu i imala je 24 prostorije. U vreme okupacije u Prvom
svetskom ratu odneti su brojni dokumenti, arhivska biblioteka
i namestaj, a po zavrsetku rata mnogo toga nije vraceno.
Besplatan download knjige...
