|
|
|
|
 |
|
|
|
|
|
 |
|
|
|
Leskovacki kraj u vreme I Srpskog
ustanka ... 
Enciklopedija zanimljivosti
...
Profesionalni numeroloski program
...
|
 |
|
 |
"PREGLED ARHIVSKIH FONDOVA I ZBIRKI ISTORIJSKOG ARHIVA LESKOVAC"
Sve do 1954. godine podrucje Leskovca i okoline bilo je bez ustanove
i sluzbe koja bi organizovano, sistematski i zakonskim propisima
radila na zastiti, prikupljanju, sredjivanju i obradi registraturskog
materijala i arhivske gradje. Predlog sa obrazlozenjem i potrebu
za osnivanjem Arhiva podneo je na sednici opstinskih odbornika Gradske
opstine u Leskovcu tadasnji predsednik Srba Milenkovic. Predlog
je jednoglasno usvojen aktom br. 8693/54 i dostavljen Savetu za
prosvetu i kulturu Narodne Republike Srbije u Beogradu...[procitaj]
dr Zivan Stojkovic, Hranislav Rakic "STO GODINA POLJOPRIVREDNE
SKOLE U LESKOVCU 1904-2004."
Posle oslobodilackih ratova protiv Turske 1876-1878. godine, leskovacki
kraj je usao u sastav samostalne srpske drzave, najpre knezevine,
a zatim kraljevine. Za prve dve decenije zivota u slobodnoj zemlji
trebalo je savladati mnoge teskoce u privrednom i kulturno-prosvetnom
razvoju. Leskovac je dobio prvu tekstilnu fabriku 1884. godine,
a za to vreme vec je pet godina radila Gimnazija osnovana samo godinu
dana posle konacnog oslobodjenja od Turaka. Kako se moglo i ocekivati,
promene u poljoprivrednoj proizvodnji bile su spore...[procitaj]
Hranislav Rakic, dr Zivan Stojkovic "ISTORIJSKI ARHIV U
LESKOVCU 1954-2004"
U vreme kada je Knezevina Srbija, sredinom XIX veka, uveliko izgradjivala
svoju drzavnost, Srpsko uceno drustvo je 1846. godine pokrenulo
ideju o cuvanju pisane gradje koja se tada uglavnom nalazila u raznim
ustanovama kao sto su crkve, manastiri, cehovi, ali i u privatnom
posedu. Jos od zavrsetka Francuske revolucije drzave su osnivale
sredisne drzavne arhive i arhivska gradja se koristila kao istorijski
izvor. Tako arhivi od pocetka XIX veka nisu bili samo spremista
arhivske gradje nego i ustanove u kojima se ona prikupljala, sredjivala,
cuvala i koristila u naucne svrhe. Medjutim, burna istorija Srbije
u drugoj polovini tog veka, ratovi za konacno oslobadjanje od turske
vlasti i pocetak izgradjivanja samostalne drzave onemogucili su
realizaciju ideje Srpskog ucenog drustva. Zato je Narodna skupstina
Kraljevine Srbije tek 2. decembra 1898. godine donela Zakon o Drzavnoj
arhivi, a za prvog drzavnog arhivara bio je postavljen dr Mihajlo
Gavrilovic...[procitaj]
Hranislav Rakic, dr Zivan Stojkovic "LESKOVACKI KRAJ U VREME
PRVOG SRPSKOG USTANKA"
U XV veku Tursko (Osmansko) carstvo bilo je u usponu i ostvarivalo
je svoje osvajacke planove na Balkanu sa ciljem da ih nastavi i
prema severu. Posle osvajanja Carigrada sultan Mehmed II zapoceo
je borbu za pokoravanje srpske Despotovine. Za odbranu Srbije formirane
su dve vojske, jedna u Dubocici, a druga na Sitnici. Ponuda sultana
da se predaju, posle cega bi ih on oslobodio, nije prihvacena. Vojskom
u Dubocici komandovao je vojvoda Nikola Skobaljic, koji je septembra
1454. godine potukao tursku vojsku...[procitaj]
mr Vladimir Vuckovic "CRKVA SVETOG VAZNESENJA GOSPODNJEG
U VELIKOM KRCIMIRU (1169-1950) EPARHIJA NISKA"
Vise godina ovaj - mozda najstariji hram u celoj Niskoj eparhiji
- bio je prepusten zubu vremena, lopovima, razbojnicima i raznim
avanturistima koji su u svojim beslovesnim pohodima za materijalnim
vrednostima znatno ostetili hram. Tako je crkva Sv. Vaznesenja Gospodnjeg
ostala potpuno zaboravljena na padinama Suve planine, bez obzira
sto predstavlja jedan od najstarijih dokaza srpskog postojanja i
opstanka na ovim nemirnim prostorima. Kada je takav odnos bio prema
hramu, sta ocekivati za njegovu arhivu? Stari, iskusni i nacionalno
svesni svestenik Krsta Popovic opravdano je verovao da je u njegovoj
kuci ova arhiva najsigurnija, svestan cinjenice da bi joj sudbina
bila neizvesna ako bi kojim slucajem dopala u ruke "oslobodilaca"
i predstavnika novih ateistickih vlasti posle Drugog svetskog rata...[procitaj]
Nikola P. Ilic "VERA PESIC U VRTLOGU SPIJUNAZE"
Vera Pesic je rodjena 1919. godine u Leskovcu gde zavrsava osnovnu
skolu i pohadja gimnaziju. Mlada se udaje, nakon dve godine brak
propada. Odlazi u Beograd. Zaposljava se u trgovinskom preduzecu.
Iskusni kontraobavestajac Generalstaba vojske major Slavko Radovic
je upoznao i stekao utisak da je "rodjena" za obavestajca:
jako inteligentna i lepa...[procitaj]
mr Vladimir Vuckovic "ORGANIZACIJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
U NOVIM KRAJEVIMA KNEZEVINE SRBIJE POSLE BERLINSKOG KONGRESA"
Srpska pravoslavna crkva je u organizacionom i strukturalnom smislu
dugo bila razjedinjena u okviru razlicitih drzava, sto je bila jedna
od posledica ukidanja Pecke patrijarsije 1766. godine. Takva situacija
trajala je sve do pocetka 19. veka, kada je sa zacecima stvaranja
srpske drzave doslo i do pocetnih ideja o obnovi crkvene samostalnosti.
Ona je trebalo da posluzi kao podloga za drzavno-pravnu i politicku
autonomiju...[procitaj]
dr Dragan Todorovic, Ivana Momic "TUREKOVAC KROZ VEKOVE"
Zapadno od Leskovca, na udaljenosti od 6 do 7 km, izmedju puteva
Leskovac - Lebane i Leskovac - Bojnik, na desnoj obali reke Jablanice
nalazi se selo Turekovac, slicno velikom broju sela u leskovackom
kraju. Od kada je ono tu, kako je izgledalo u proslosti, sta se
sve dogadjalo u njemu od nastanka do danas, koliko su stare turekovacka
crkva, skola, opstina, zadruga, koje su familije starosedeoci a
koje doseljenici i o drugim pitanjima iz daleke i bliske proslosti
pokusano je da se odgovori u ovoj monografiji...[procitaj]
Momcilo M. Milenkovic "BIOBIBLIOGRAFIJA DOBROSAVA Z. TUROVICA
1952-2002."
Dobrosav Z. Turovic je stvaralacki i kulturno-tvorilacki prisutan
pet decenija (1952-2002) na prostorima juzne Srbije. Poznat je u
Srbiji, Crnoj Gori i Hercegovini kao cenjeni stvaralac. Njegov stvaralacki
opus je sirok i sveobuhvatan, plodonosan i trajnosan. Najdublje
tragove za pomenuto vreme ostavio je u istoriografiji i publicistici.
Dobrosav Turovic rodjen je 9. septembra 1935. godine, u Gajtanu,
u casnoj i blagorodnoj porodici Turovica...[procitaj]
Svetozar D. Stojicic "BORINCE - drugi deo"
U zaledju bogate i plodne Puste Reke, u podnozju planina Radana
i Petrove gore, izmedju blagih padina i sumovitih brezuljaka, na
nadmorskoj visini od 660 (centar sela) i 725 m (mahala Statovci)
smesteno je selo Borince. Od Bojnika, sedista opstine, na zapadu
udaljeno je 16,5, od Lebana severozapadno 20 i od Leskovca zapadno
42 km, i to su administrativni, privredni, kulturni i politicki
centri u Jablanickom okrugu na koje je selo upuceno. Radan i Petrova
gora obiluju lepotama kakve samo priroda moze da podari bilo u predvecerje
ili u suncana jutra kada prekriveno rosom zamirise sumsko cvece
i socna trava. Lekovito bilje i jestivo voce mogu se naci svuda...[procitaj]
Dobrosav Z Turovic "GORNJA JABLANICA - LJUDI I VREME"
Gornja Jablanica zahvata deo sliva reke Jablanice, koji najvecim
delom pripada opstini Medvedja. O Gornjoj Jablanici do sada su izasle
dve monografije "Gornja Jablanica geografska svojstva" iz pera prof.
dr Milorada Vasovica i "Gornja Jablanica kroz istoriju" iz pera
istoricara Dobrosava Turovica. Oba autora su rodom iz sela Gajtana,
iz Gornje Jablanice...[procitaj]
Petar Matinski "MANASTIR SV. JOVANA BOGOSLOVA KOD POGANOVA
(EPARHIJA NISKA)"
Manastir Sv. Jovana Bogoslova nalazi se jugozapadno od Caribroda,
na obali reke Jerme, poznate jos i kao Sukovska reka. Izgradjen
je u najtezem periodu kroz koji je prolazila srpska srednjovekovna
drzava posle raspada carstva. Turci su vec bili na domaku srpskih
zemalja i bilo je samo pitanje vremena kada ce potpuno zavladati.
Skoro svi pokusaji otpora ostali su bez dugorocnijih rezultata.
Srpski vladari iz Makedonije su pokusali da istisnu Turke iz Trakije
velikom bitkom na Marici, kod Jedrena, 1371. godine, ali nisu uspeli.
Pobedom u ovoj bici, Turci su postavili osnovu svoje vlasti u ovom
delu Evrope...[procitaj]
|
