Vera Pešić - Srpska Mata Hari


Podeli na Facebook!
Wikipedia/Vera Pešić
Foto: Wikipedia/Vera Pešić

Svet špijuna, njihove igre i nadmetanja, prikupljanje tajnih podataka, služenje svojoj domovini ali ponekad i suprotnoj strani, oduvek su palili maštu i privlačili pažnju publike. I ranije ali i danas, mnogi maštaju o tome da udju u taj krug u kome se retki nalaze. Nekima je čak i uspevalo u toj nameri.

Jedna od takvih ličnosti je i malo poznata Velika Vera Pešić, Srpkinja iz Sijarinjske Banje kod Leskovca, koja je između dva svetska rata bila upeletena u teške špijunske lance koje je igrom sudbine morala da nosi do kraja života.

Velika Vera Pešić rođena je 5. januara 1919. godine u Sijarinjskoj Banji od oca Milana Pešića i majke Angeline Anđe Radović. Majka je poticala iz porodice Miloša Radovića, sudije Velikog crnogorskog suda na Cetinju, koji je zbog sukoba sa knjazom Nikolom Petrovićem, kao i mnogi pre ali i posle njega, bio primoran da napusti Crnu Goru. Novi život za sebe i svoju brojnu porodicu našao je u Kraljevini Srbiji nastanivši se posle majskog prevrata 1903. godine i proglašenja Petra Karađorđevića za novog vladara.

Vera Pešić je pohađala gimnaziju u Leskovcu. Vremenom, stasala u lepu i privlačnu devojku nemirnog duha, sa samo šesnaest godina udala se za pravnika i policijskog pisara Mila Krčevinca iz Beograda koji je službovao u Jablaničkom srezu. Brak nije dugo potrajao i posle razvoda nastanila se u Beogradu. U Beogradu je upoznala ruske emigrante. Družeći se sa njima ušla je u krug oficira Kontraobaveštajnog odeljenja Generalštaba Kraljevine Jugoslavije. Kao izuzetno privlačna mlada žena, finih manira i držanja, ubrzo biva primljena za službenicu u Generalštabu.

Od prijatelja ruskih emigranata dosta je slušala priče o zločinima koje su ruski revolucionari počinili prema pripadnicima vojnih formacija i plemićima Carske Rusije, što je kod nje vremenom stvorilo naročitu odbojnost prema komunizmu i komunistima.

Pre Drugog svetskog rata, obavljala je izvesne zadatke za Kontraobaveštajno odeljenje Generalštaba i vremenom napravila uspešan prodor u diplomatski milje Beograda. Međutim, slomom Kraljevine Jugoslavije, kontakti koje je stekla uveli su je u igru kojom nije mogla uspešno da upravlja. Tokom rata prikupljala je podatke i sarađivala kako sa pokretom Jugoslovenske vojske u otadžbini tako i sa Nemcima. Bila je i u kontaktu sa Britancima ali i pojedinim pripadnicima Narodnooslobodilačkog pokreta KPJ poput Milivoja Perovića, jednog od nosioca komunističkog ustanka na jugu Srbije.

Pred kraj rata, 18. maja 1944. godine, streljana je od strane četnika Gorskog štaba 110. Imala je samo 25 godina.

O životu Vere Pešić pisao je istoričar-publicista i njen savremenik, Nikola P. Ilić iz Leskovca u svojoj knjizi, "Vera Pešić u vrtlogu špijunaže" koja je štampana 2004. godine.